Ro­man na­šeg ču­ve­nog pi­sca i aka­de­mi­ka Mi­ha­i­la La­li­ća ,,Le­lej­ska go­ra”, u iz­da­nju ,,Obod­skog slo­va”, lju­bi­te­lji knji­žev­no­sti mo­ći će da ku­pe, od če­tvrt­ka 29. ja­nu­a­ra, na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re, sa­mo uz dnev­ne no­vi­ne ,,Dan” po ci­je­ni od 4.99 eura.
Rad­nja ovog po­zna­tog ro­ma­na je vr­lo raz­vi­je­na, raz­u­đe­na i slo­že­na. Iako je psi­ho­lo­ška sup­stan­ca do­mi­nant­na, po­seb­no ob­ra­đe­na i do­bro is­tak­nu­ta u li­ku glav­nog ju­na­ka La­da Ta­jo­vi­ća, di­na­mi­zam spo­lja­šnjih zbi­va­nja je sna­žno pri­su­tan. Ti­me je ostva­re­na rav­no­te­ža spo­lja­šnjeg i unu­tra­šnjeg, ak­ci­o­nog i psi­ho­lo­škog. U skla­du s tim pri­mi­jet­no je i la­ga­no po­mi­je­ra­nje kon­fli­ka­ta sa spo­lja­šnjeg ka unu­tra­šnjem. Pr­vi i mo­že se re­ći naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji kon­flikt stvo­ren je na re­la­ci­ji par­ti­zan­ska gru­pa – čet­ni­ci, ko­ji se po­ste­pe­no svo­di na su­kob po­je­din­ca, tač­ni­je glav­nog ju­na­ka, sa pro­go­ni­te­lji­ma. Isto­vre­me­no te­če i kon­flikt unu­tar sa­me par­ti­zan­ske gru­pe, če­mu La­lić da­je iz­u­zet­nu pa­žnju.
Dok je pr­vi kon­flikt pro­iz­vo­dio di­na­mi­zam i za­ni­mlji­vost fa­bu­le, ovaj dru­gi je sta­ti­čan, sve­den na sa­mu gru­pu. On se ma­ni­fe­stu­je ver­bal­nim sred­stvi­ma, a sa­dr­ži­ne tih du­e­la pre­te­žno su ide­o­lo­ške, psi­ho­lo­ške ili etič­ke pri­ro­de, što se la­ko pre­po­zna­je u dje­lu. I naj­zad, tu je naj­va­žni­ji, po mje­stu u struk­tu­ri ro­ma­na, kon­flikt u sa­moj lič­no­sti La­da Ta­jo­vi­ća, ko­ja je po­dvo­je­na i su­prot­sta­vlje­na. Na jed­noj stra­ni su po­sta­vlje­ni re­vo­lu­ci­o­nar­ni ide­a­li i du­žnost par­ti­zan­skog bor­ca, dok su na dru­goj ani­mal­ni po­ri­vi, mo­ral­na sro­za­va­nja, osje­ća­nje iz­gu­blje­no­sti i oča­ja, pri­ti­sak tra­di­ci­o­nal­nih na­no­sa. Ovom kon­flik­tu da­to je naj­vi­še pro­sto­ra – tri pe­ti­ne ro­ma­na.
Ro­ma­nesk­na pri­ča u ,,Le­lej­skoj go­ri” se od­vi­ja na tri pla­na: ak­ci­o­nom, ver­bal­nom i psi­ho­lo­škom. Ak­ci­o­ni plan ob­u­hva­ta do­ga­đa­je ko­ji su za­hva­ti­li La­da Ta­jo­vi­ća i nje­go­vu gru­pu, ali još vi­še do­ga­đa­je u ko­ji­ma su­dje­lu­je La­do Ta­jo­vić ka­da je ostao sam u Le­lej­skoj go­ri. Ver­bal­ni plan je raz­vi­jen na dva ni­voa i pred­sta­vljen ka­ko spo­lja­šnji i unu­tra­šnji raz­go­vor, ko­ji se kre­ću od sa­svim obič­nih, sva­ko­dnev­nih, do ide­o­lo­ških i etič­kih pi­ta­nja.
Psi­ho­lo­ški plan je do­mi­nan­tan i kroz nje­ga se is­ka­zu­je sva slo­že­nost i pro­tiv­reč­nost pri­ro­de La­da Ta­jo­vi­ća. Ovo­me La­lić po­seb­no pri­da­je zna­čaj i po to­me je i pre­po­zna­tljiv nje­gov knji­žev­no-umjet­nič­ki stil. Kroz nje­ga se pre­la­ma­ju ne sa­mo svi­jest i pod­svi­jest ju­na­ka ro­ma­na, ne­go i nje­go­vo vi­đe­nje čo­vje­ka i pri­ro­de uop­šte.
Rat, kao do­mi­nant­na stva­ra­lač­ka te­ma u cje­lo­kup­nom dje­lu Mi­ha­i­la La­li­ća, oko­sni­ca je pri­če u ,,Le­lej­skoj go­ri”. Po­sli­je po­vla­če­nja glav­ni­ne par­ti­zan­skih je­di­ni­ca, u Cr­noj Go­ri su osta­le po za­dat­ku gru­pi­ce par­ti­za­na ko­je tre­ba ile­gal­nim ra­dom da ši­re ide­o­lo­gi­ju par­ti­zan­skog po­kre­ta. Jed­na ta­kva gru­pa (La­do, Ivan, Va­silj, Ni­ko i Jak­ša) osta­la je na te­re­nu i iz­lo­ži­la se stal­nim pro­go­ni­ma oku­pa­to­ra i čet­ni­ka. Ne­ki od ovih bo­ra­ca ne uspi­je­va­ju da iz­dr­že: Ni­ko se pre­da­je jer ne­ma vi­še sna­ge da kao go­nje­na zvi­jer lu­ta po Le­lej­skoj go­ri. Dru­gi se pre­pu­šta­ju ži­vo­tu pro­go­nje­nih, sa­kri­va­ju se u Le­lej­skoj go­ri i po­vre­me­nim po­ja­vlji­va­njem u na­se­lji­ma skre­ću pa­žnju na svo­ju pri­sut­nost.
,,Ne znam je li ve­se­li­je kod dru­gih, ali kod Cr­no­go­ra­ca i osta­lih Di­na­ra­ca pri­rod­na pje­sma čo­vje­ko­va je tu­žna. Za­to sam ih i na­zvao le­lej­ci­ma, pri­zna­ju­ći da sam i ja je­dan od njih”, ka­zao je jed­nom pri­li­kom La­lić tu­ma­če­ći svo­je dje­lo.
A.ĆU­KO­VIĆ


I od vje­tra i
bez vje­tra

,,I ono do­lje, se­la i do­li­ne sa pri­stan­ci­ma - ta­mo se če­šće le­le­če. Ov­dje sa­mo kad je vje­tar go­ra le­le­če, a do­lje na­rod le­le­če i od vje­tra i bez vje­tra. Sve bi ovo tre­ba­lo da se zo­ve Le­lej­ska ze­mlja.” (Od­lo­mak iz ,,Le­lej­ske go­re”)